Maksimović Rajko

Deda Jovan Maksimović prevodilac ruskog jezika

Osnovna škola „Cara Uroša“, Beograd; III muška gimnazija u Brogradu; Srednja muzička škola „Mokranjac“ u Beogradu; Muzička akademija Univerziteta u Beogradu (današnji Fakultet muzičke umetnosti), odsek Kompozicija 1961; magistrirao 1965; nakon stečenog zvanja magistra, odlazi na jednogodišnje usavršavanje na Prinston Univerzitet u Nju Džerziju (SAD), tokom kojeg se posvetio mediju elektronske muzike.

1963. godine izabran je za asistenta na Katedri za kompoziciju i orkestraciju Muzičke akademije u Beogradu, a 1967. i u zvanje docenta. Radio je i kao profesor kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, i kao profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu na Katedri za snimanje i dizajn zvuka.

Njegova glavna dela pripadaju žanru horske i vokalno-instrumentalne muzike, među kojima se posebno ističu: „Buna protiv dahija“, „Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša“ i „Pasija Svetoga kneza Lazara“. Među delima za kamerne sastave ističu se solo-kantata „Možda spava“, „Prelid za prepodne jednog fauna“ i „Jeu à quatre“. Do sada je imao tri uspela i zapažena autorska koncerta: 1987, 1996. i 2006. u sali Kolarčevog narodnog univerziteta, Televizija Novi Sad je snimila pedesetominutni film o njegovom radu i delima. Napisao je i objavio memoarsko-auotobiografsku trilogiju „Tako je to bilo“ 1998–2002, a u saradnji sa Milošem Jevtićem „Govor muzike“ 2008. Kompozicija „O-trim-pa-ra“ (verzija za troglasni ženski hor) koristi izmišljene reči nepostojećeg jezika, a zasnovana je na motivima iz našeg folklora ili u njegovom duhu (iz 4. stava kompozicije „Rukovet“). Često se pojavljuju predudari, a za njih su korišćeni slogovi kao što su: „trim“, „sli“, „tra“, „bre“, „zvi“, „krun“, „fli“, „tram“, „trum“, „dram“, „plom“ itd. koji olakšavaju izvođenje predudara.U njegovom opusu se mogu naći i kompozicije za decu kao što su: „Slonče“, 1972. za bariton, dečji hor i ansambl, „Gnjavi me teča“, 1972. za dečji sopran, dečji hor i ansambl, „Lepa Kata“, 1974. za glas i klavir, „Plavi mrav“, 1974. za glas, hor i klavir, „Tuđi gosti“, 1975. za dečji hor i klavir, „Bolesnik na tri sprata“, 1975. za dečji hor i klavir, muzička predstava za decu „Svrbeća brda“, Koprive 1980, prerađeno 2008. Posebno treba istaći trostruki CD iz 2002. „Kad su živi zavideli mrtvima“, „Pero“, „Buna protiv dahija“; „Tri haiku Partita Corcertante“, „Igra u četvoro“, „Muzika postajanja“, „Diptih za orkestar“, „Pasija Svetoga kneza Lazara“ i još dva „singla“, izdata 2009, a takođe i DVD „Pasija Svetoga kneza Lazara“ - sve u produkciji PGP RTS-a. Dela su mu izvođena u zemlji i inostranstvu.

Hristićeva nagrada za „Klavirski koncert“, 1961; Mokranjčeva nagrada za „Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša“; Oktobarska nagrada za „Pasiju Svetoga kneza Lazara“, 1989; Vukova nagrada za životno delo 2007

engleski, ruski

jedrenje, skijanje, gimnastika

1965. odlazak u Ameriku iz radoznalosti (Fulbratova stipendija); 1967. se rodila ćerka; 1967. izvedeno delo „Kada su živi zavideli mrtvima“; „Pasija Svetog kneza Lazara“ pisana povodom 600. godišnjice Kosovske bitke, koja je izvedena u Tours u Francuskoj.

Izvođenje „Pasije Svetog kneza Lazara“ u Tours, Francuska 1989. i „Testamenat vladike crnogorskog P. P. Njegoša“, izveden u St. Peterburgu u kapeli Glinka.

Životni stav da broj kompozicija ne znači ništa, suština je u živom izvođenju. „Možda spava“, solo kantata za glas, flautu i klavir, najizvođenije je delo ovog kompozitora.

www.rajko-maksimovic.net

Information available only in printed publication available in libraries.

Information available only in printed publication available in libraries.

Information available only in printed publication available in libraries.